Жири Српске духовне академије из Параћина у саставу: Биљана Бабанић, књижевница и ТВ новинар, Љиљана Мокрицки, књижевница и Мирослав Димитријевић, књижевник, председник Српске духовне академије, после више сесија и консултација, на састанку одржаном 4. маја 2017. године, у згради Народне библиотеке у Параћину, једногласно је донео следеће одлуке:
Награду РАВАНИЧАНИН, за трајан допринос српској књижевности, духовности, култури и националној баштини ове године добили су врло значајни, познати и признати српски књижевници, који су оставили трајан печат у српској литаратури и осигурали место и у историји књижевности. Награда Раваничанин им се додељује као признање за свеукупан досадашњи вишедеценијски књижевни рад и стваралаштво, односно као награда за животно дело. А лауреати овог високог признања су: Верољуб Вукашиновић, професор из Трстеника, песник, прозни писац, антологичар, публициста, књижевни критичар, организатор и утемељивач чувених „Јефимијиних дана“ и других културних сусрета и манифестација, уредник часописа „Проза“, библиотекар и директор библиотеке у Трстенику, једном од жаришта српске културе, аутор ви књижевних дела. Добитник бројних књижевних признања, врло високог рејтинга. Превођен на више језика, члан је УКС-а и академик Српске духовне академије; награду Раваничанин понео је и проф. др Велибор Лазаревић из Беле Воде, новинар, уредник и одговорни уредник у Општеобразовној редакцији РТС-а (од 1990. до 2005.). Уређивао серије Дворови Београда, Трагом Карађорђа, Музеји Србије, На изворишту. Аутор је многобројних документарних емисија из крушевачког краја.Предавао је историју новинарства, телевизијско новинарство и ТВ сценарио на Факултету за хуманистичке науке у Београду. Ради као научник сарадник у Институту за српску културу у Лепосавићу и председник је Научног већа. Приредио је и уредио осам књига, антологија и зборника. Аутор је тринаест књига из области историографије и књижевности и бројних научних радова. Покретач је и организатор бројних културних акција и манифестација у крушевачком крају. Иницијатор и оснивач неколико црквених и манастирских библиотека, Специјалног резервата природе ''Осредак'' у долини Мораве, манифестације Дани књегиње Милице у Жупањевцу, научног скупа о ликовном уређењу града Крушевца, Музеја вајарства и клесарства Моравске школе, Розете, вајарске и мозаичарске колоније у Белој Води. Члан је Удружења књижевника Србије.
Признање ПЕСНИЧКА ХРИСОВУЉА, за изузетан допринос српској поезији, књижевности, култури и духовности понели су врло истакнути српски књижевници: проф. др Драгомир С. Радовановић из Лесковца, аутор преко 150 објављених књижевних и научних дела, добитник бројних награда и признања, један од најистакнутијих полифоних стваралаца Јужне Србије и српске књижевности уопште: песник, романсијер, драмски писац, приповедач, сатиричар, етнограф, публициста, сакупљач народних умотворина и етнолог. Од књижевних дела треба истаћи: трилогију Романи са Хисара, Приче са Хисара, Сатиричне приче са Хисара, два тома Афоризми са Хисара, драму Лесковчанка, роман Мреже паукове, а од песама три књиге песама и лирских минијатура... Др Драгомир Радовановић је члан УКС-а и академик Српске духовне академије. Ову награду су понеле и Бранка Максимовић из Брезовца код Аранђеловца и Златија Радовановић из Батуше код Малог Црнића. Бранка Максимовић је песникиња из чувеног круга песника са села, високорангирана у тој плејади песника које је пронашао, подигао и афирмисао Драгиша Витошевић, песникиња уз раме Милени Јововић, Србољубу Митићу, Добрици Ерићу, Пауну Петронијевићу и другима. Објавила је шест књига поезије: Пред земљаним вратима, Седам небеских кола (двојезично издање), Зелене птице завичаја, Уморно време, Ткаље (са Златијом и Радом Пејић), а заступљена је у врло значајним антологијама: Сеоска лира, приредио С. Марковић, „Пастир тражи дно неба“ Драгише Витошевића, Лирски бруј Шумадије (2004/2005), а снимљен је и документари филм о Бранки Максимовић.
Златија Радовановић из Босуте код Аранђеловца, сада живи и ствара у Батуши код Малог Црнића. Члан је УКС-а и наступа заједно са песницима стишког круга. Објавила је три књиге песама: Светлост тихог ткања (1998), Између обала светлости (2003), Ткаље (заједно са Бранком Максимовић и Радославом Радом Пејић) 2010). Заступљена у антологији „77 песника“, приредио Миле Недељковић, у антологији песника Мирослава Лукића и „Ирис у оку Стига“, приређивач Ана Дудаш. Објављује у периодици у Србији, Канади и Аустралији. Добитник више признања и награда.
Слободан Ристовић, добитник Песничке хрисовуље, рођен је 1952. године у Чајетини,а одрастао у Рабљеву код Уба. Живи и ствара на Белој Земљи, надомак Ужица.У својој богатој песничкој биографији, може се похвалити бројним књижевним наградама. Пише духовне чланке и есеје, књижевне и ликовне импресије. Аутор је два романа, књиге прича „Мржња“, „Светлица“,и „Кад лају птице“. Бавио се и етно филмом. По збиркама песама „Кућне Гује“ и „Чемериште“ снимљени су истоимени филмови.„Дозивање Бога“ представља четрнаесту збирку поезије овог песника.Заступљен је у више антологија и превођен на неколико језика.
Признање СТЕФАН ДАСКАЛ додељује се професору Војкану Ристићу из Трешњевице
као признање за изванредне заслуге у подизању уметничког подмлатка, покретању
и организовању престижних културних манифестација општинског, републичког и међу-
народног значаја, као што су: Мини-тини фест, Ђачка ликовна колонија, Фестивал
драмских сцена, Дани вина у Трешњевици, традиционални књижевни конкурс за ђаке и
одрасле, издавачка делатност, као и за историографско дело о Трешњевици...
Признање СТЕФАН ДАСКАЛ ове године понео је и професор доктор Живан
Стојковић из Лесковца. Познати професор, оснивач и декан Технолошког факултета у
Лесковцу, у више мандата. Просветну каријеру је започео као професор историје у
лесковачкој гимназији, а после више функција у Скупштини општине Лесковац, постао
је први саветник при амбасади СР Југославије у Скопљу. Аутор је и коаутор више од
30 књига, око 80 научних радова из историје, сарадник познатих часописа и учесник
бројних научних скупова.
Ове године ВЕЛИКУ ПОВЕЉУ понео је Горан Недељковић из Београда, као признање за неговање православља и отаческих традиција у прози, нарочито у књизи приповедака „Живот испод чекића“ (2015). Горан Недељковић је прозни писац, а негује кратке приче, новеле и краћи роман. Врсни је песник и публициста. У домену публицистике треба истаћи „Хронику Ресника“ (коаутор), „Доца – приче из живота“ (коаутор) и „Учитељи живота“. Од прозних дела најистакнутија је збирка приповедака „Живот испод чекића“, новела „Корњачино срце“, и збирка кратких прича „На удици“. Између осталог Недељковић је добитник Интернационалне награде Академије Иво Андрић, за најбољу књигу прозе 2016. године. Активан је у пројекту „Млади долазе“ УКС-а. Члан је Удружења књижевника Србије и Међународног удружења песника из целог света "Poetas del Mundo“.
ПРИЗНАЊЕ ПОВЕЉА Српске духовне академије 2017. године понели су: Милован Мика Милетић из Мијатовца као признање за изузетан допринос српској романескној прози, књижевности, култури и духовности, посебно за роман „Клетва“, у коме је обрадио драму свог оца из времена Информбироа и у коме доминира звучност и лепота моравског говора. И Андријана Митровић из Лесковца, такође је понела ово високо признање, за изузетан допринос српској поезији, књижевности, култури и духовности, посебно за књигу песама „Путоказ за луталицу“ (2017). Андријанина збирка песама наишла је на изванредан пријем код публике и књижевне критике, а многе песме из ове збирке су биле већ награђиване на бројним конкурсима и такмичењима песника.
ВЕЛИКА ПОЧАСНА ПОВЕЉА ове године се додељује Борису Бизетићу из Београда, свестраном уметнику: кантаутору, певачу, композитору, текстописцу, аранжеру, редитељу, уреднику, глумцу у хумористичким и шоу програмима, као признање за изузетна уметничка достигнућа, и за медијско промовисање моравског говора и културе.
Сви поменути лауреати носе почасно звање академика Српске духовне академије, као и сви претходни добитници.
Посебно признање ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ по први пут Академија додељује једном гласилу, Часопису за књижевност, уметност и културу „Стиг“ из Малог Црнића, за полувековну културну мисију и неговање отаческе књижевне традиције.
У Параћину, 4. маја 2017. Лета Господњег
Жири: Мирослав Димитријевић, председник
Биљана Бабанић, члан
Љиљана Мокрицки, члан
Признање ПЕСНИЧКА ХРИСОВУЉА, за изузетан допринос српској поезији, књижевности, култури и духовности понели су врло истакнути српски књижевници: проф. др Драгомир С. Радовановић из Лесковца, аутор преко 150 објављених књижевних и научних дела, добитник бројних награда и признања, један од најистакнутијих полифоних стваралаца Јужне Србије и српске књижевности уопште: песник, романсијер, драмски писац, приповедач, сатиричар, етнограф, публициста, сакупљач народних умотворина и етнолог. Од књижевних дела треба истаћи: трилогију Романи са Хисара, Приче са Хисара, Сатиричне приче са Хисара, два тома Афоризми са Хисара, драму Лесковчанка, роман Мреже паукове, а од песама три књиге песама и лирских минијатура... Др Драгомир Радовановић је члан УКС-а и академик Српске духовне академије. Ову награду су понеле и Бранка Максимовић из Брезовца код Аранђеловца и Златија Радовановић из Батуше код Малог Црнића. Бранка Максимовић је песникиња из чувеног круга песника са села, високорангирана у тој плејади песника које је пронашао, подигао и афирмисао Драгиша Витошевић, песникиња уз раме Милени Јововић, Србољубу Митићу, Добрици Ерићу, Пауну Петронијевићу и другима. Објавила је шест књига поезије: Пред земљаним вратима, Седам небеских кола (двојезично издање), Зелене птице завичаја, Уморно време, Ткаље (са Златијом и Радом Пејић), а заступљена је у врло значајним антологијама: Сеоска лира, приредио С. Марковић, „Пастир тражи дно неба“ Драгише Витошевића, Лирски бруј Шумадије (2004/2005), а снимљен је и документари филм о Бранки Максимовић.
Златија Радовановић из Босуте код Аранђеловца, сада живи и ствара у Батуши код Малог Црнића. Члан је УКС-а и наступа заједно са песницима стишког круга. Објавила је три књиге песама: Светлост тихог ткања (1998), Између обала светлости (2003), Ткаље (заједно са Бранком Максимовић и Радославом Радом Пејић) 2010). Заступљена у антологији „77 песника“, приредио Миле Недељковић, у антологији песника Мирослава Лукића и „Ирис у оку Стига“, приређивач Ана Дудаш. Објављује у периодици у Србији, Канади и Аустралији. Добитник више признања и награда.
Слободан Ристовић, добитник Песничке хрисовуље, рођен је 1952. године у Чајетини,а одрастао у Рабљеву код Уба. Живи и ствара на Белој Земљи, надомак Ужица.У својој богатој песничкој биографији, може се похвалити бројним књижевним наградама. Пише духовне чланке и есеје, књижевне и ликовне импресије. Аутор је два романа, књиге прича „Мржња“, „Светлица“,и „Кад лају птице“. Бавио се и етно филмом. По збиркама песама „Кућне Гује“ и „Чемериште“ снимљени су истоимени филмови.„Дозивање Бога“ представља четрнаесту збирку поезије овог песника.Заступљен је у више антологија и превођен на неколико језика.
Признање СТЕФАН ДАСКАЛ додељује се професору Војкану Ристићу из Трешњевице
као признање за изванредне заслуге у подизању уметничког подмлатка, покретању
и организовању престижних културних манифестација општинског, републичког и међу-
народног значаја, као што су: Мини-тини фест, Ђачка ликовна колонија, Фестивал
драмских сцена, Дани вина у Трешњевици, традиционални књижевни конкурс за ђаке и
одрасле, издавачка делатност, као и за историографско дело о Трешњевици...
Признање СТЕФАН ДАСКАЛ ове године понео је и професор доктор Живан
Стојковић из Лесковца. Познати професор, оснивач и декан Технолошког факултета у
Лесковцу, у више мандата. Просветну каријеру је започео као професор историје у
лесковачкој гимназији, а после више функција у Скупштини општине Лесковац, постао
је први саветник при амбасади СР Југославије у Скопљу. Аутор је и коаутор више од
30 књига, око 80 научних радова из историје, сарадник познатих часописа и учесник
бројних научних скупова.
Ове године ВЕЛИКУ ПОВЕЉУ понео је Горан Недељковић из Београда, као признање за неговање православља и отаческих традиција у прози, нарочито у књизи приповедака „Живот испод чекића“ (2015). Горан Недељковић је прозни писац, а негује кратке приче, новеле и краћи роман. Врсни је песник и публициста. У домену публицистике треба истаћи „Хронику Ресника“ (коаутор), „Доца – приче из живота“ (коаутор) и „Учитељи живота“. Од прозних дела најистакнутија је збирка приповедака „Живот испод чекића“, новела „Корњачино срце“, и збирка кратких прича „На удици“. Између осталог Недељковић је добитник Интернационалне награде Академије Иво Андрић, за најбољу књигу прозе 2016. године. Активан је у пројекту „Млади долазе“ УКС-а. Члан је Удружења књижевника Србије и Међународног удружења песника из целог света "Poetas del Mundo“.
ПРИЗНАЊЕ ПОВЕЉА Српске духовне академије 2017. године понели су: Милован Мика Милетић из Мијатовца као признање за изузетан допринос српској романескној прози, књижевности, култури и духовности, посебно за роман „Клетва“, у коме је обрадио драму свог оца из времена Информбироа и у коме доминира звучност и лепота моравског говора. И Андријана Митровић из Лесковца, такође је понела ово високо признање, за изузетан допринос српској поезији, књижевности, култури и духовности, посебно за књигу песама „Путоказ за луталицу“ (2017). Андријанина збирка песама наишла је на изванредан пријем код публике и књижевне критике, а многе песме из ове збирке су биле већ награђиване на бројним конкурсима и такмичењима песника.
ВЕЛИКА ПОЧАСНА ПОВЕЉА ове године се додељује Борису Бизетићу из Београда, свестраном уметнику: кантаутору, певачу, композитору, текстописцу, аранжеру, редитељу, уреднику, глумцу у хумористичким и шоу програмима, као признање за изузетна уметничка достигнућа, и за медијско промовисање моравског говора и културе.
Сви поменути лауреати носе почасно звање академика Српске духовне академије, као и сви претходни добитници.
Посебно признање ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ по први пут Академија додељује једном гласилу, Часопису за књижевност, уметност и културу „Стиг“ из Малог Црнића, за полувековну културну мисију и неговање отаческе књижевне традиције.
У Параћину, 4. маја 2017. Лета Господњег
Жири: Мирослав Димитријевић, председник
Биљана Бабанић, члан
Љиљана Мокрицки, члан
| odluka_zirija_2017..pdf |
RSS Feed
