ОД ПАРАЋИНСКОГ ПРАИСТОРИЈСКОГ БУКВАРА
ДО СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ
Најзначајнија научно-културна и духовна институција у централној Србији и једна од најзначајнијих у српском народу – Српска духовна академија у Параћину, обележила је 17. маја 2019. године у Културном центру, пред препуном двораном, скроман јубилеј - деценију и по од оснивања. Том приликом су додељена 23 висока признања ове институције и примљено 15 нових академика, а новопримљени чланови добили су јубиларно издање - Лексикона Српске духовне академије, у коме је заступљено око стотину академика из Србије, Канаде, Америке, Швајцарске, Немачке... Пре почетка седнице одата је пошта преминулим академицима-књижевницима Слободану Жикићу, Баји Џаковићу из Јагодине и Зорану Петровићу из Крагујевца.
ДО СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ
Најзначајнија научно-културна и духовна институција у централној Србији и једна од најзначајнијих у српском народу – Српска духовна академија у Параћину, обележила је 17. маја 2019. године у Културном центру, пред препуном двораном, скроман јубилеј - деценију и по од оснивања. Том приликом су додељена 23 висока признања ове институције и примљено 15 нових академика, а новопримљени чланови добили су јубиларно издање - Лексикона Српске духовне академије, у коме је заступљено око стотину академика из Србије, Канаде, Америке, Швајцарске, Немачке... Пре почетка седнице одата је пошта преминулим академицима-књижевницима Слободану Жикићу, Баји Џаковићу из Јагодине и Зорану Петровићу из Крагујевца.
Све присутне, као и госте из Шведске и Норвешке, који су заинтересовано пратили рад свечане седнице Српске духовне академије, најпре је топло поздравила Гордана Војиновић, уредница књижевног програма у Културном центру Параћин, а потом се свечаном скупу Академије обратио Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије и уз похвалне речи дао пуну подршку Академији и њеном даљем раду. Књижевник мр Миљурко Вукадиновић, академик и нови члан Научног савета Српске духовне академије, такође, је похвалио рад Академије и посебно нагласио значај отварања Академије према нашим најистакнутијим писцима у расејању, као и потребу даљег ширења утицаја Академије и на друге континенте.
Књижевник Мирослав Димитријевић, председник Академије, у поздравној беседи је истакао:
-Српска духовна академија први пут је одржана 2005. године, у пуној сали Музичке школе у Параћину, зграда Градске библиотеке. То је био почетак ове научно-културне институције, која се, упркос тешким финансијским и друштвеним околностима, одржала до данас, када је формирала свој идентитет и постала призната и позната духовна институција, чија активност траје континуирано током године, а признања најбољим и најзаслужнијим ствараоцима додељују се на годишњој завршној свечаности, када се истовремено у Академију примају и нови чланови, истакао је књижевник Мирослав Димитријевић, оснивач и председник Српске духовне академије у Параћину, један од најзаслужнијих за њено постојање, који је, поред осталог, још рекао:
„За деценију и по Српска духовна академија је прерасла у – научно-културну и духовну институцију од националног значаја и интегритета, која, поред осталог, жели да исправи неправде које се чине српским писцима и ствараоцима уопште, а пре свега када је у питању често нарушавање њиховог угледа и интегритета у овом неповољном културном климату, који траје деценијама, као и због дезавуисања ових врсних прегалаца, „дародаваца из прикрајка“, чија дела ће остати као трајан допринос српској националној баштини.
„Зашто Српска духовна академија баш у Параћину? Зато што је народ Мораве још пре 7500 година имао своје писмо, а словно писмо пронађено у Параћину, представља најразвијенији варијетет словног винчанског писма, односно српског писма – србице. Праисторијски „Параћински глинени буквар“, по речима чувеног археолога Саве Ветнића, најзаслужнијег за ово откриће о којем се и данас у „званичној науци“ упорно ћути, је скоро за 2500 година старији од званично најстаријег сумерског писма, које се убицира на око 3200 година пре нове ере. Дакле, древни Моравци са овог терена су били писмени још пре седам и по миленијума. То нас чини поносним, али и обавезује нас да и надаље чувамо и негујемо своје писмо, своју богату и оригиналну, културну, духовну, историјску и националну баштину, насталу уз Мораву, у Рајском седморечју“, у колевци белог народа и расе, у источнику писмености, културе и цивилизације“, истакао је Димитријевић, и наставио:
„За 15 година од оснивања Српска духовна академија стекла је углед значајне институције у култури и духовности Србије, а тај су јој углед донели пре свега њени чланови – академици, најистакнутији ствараоци из Србије, почев од: Суботице, Сомбора, Новог Сада, Ковина, Београда, Смедерева, Пожаревца, Малог Црнића, Јагодине, Крагујевца, Крушевца, Трстеника, Лесковца, Соко Бање, Аранђеловца, Ариља, Ужица, Беле Земље, Ваљева, Баточине, Раче Крагујевачке, Ниша, Мачванске Митровице, Земуна, Врбаса, Трешњевице, Рашевице, Азбуковице, Параћина... као и највреднији српски писци из: Швајцарске, Аустрије, Немачке, Канаде...“
Златне повеље Српске духовне академије, по одлуци научног савета, су добили: проф. др Миодраг Игњатовић, академик Српске образовне академије из Београда, проф. др Драгомир С. Радовановић, академик Српске краљевске академије научника и уметника, из Лесковца, мр Данило Марић, књижевник из Лос Анђелеса (САД), мр Миљурко Вукадиновић, књижевник из Београда, професор Горан Ђорђевић, књижевник из Смедерева и Канадско-српско удружење песника „Десанка Максимовић“ из Торонта (Канада).
Награду Раваничанин понели су: професор Радован Гајић, књижевник из Торонта (Канада), филозоф Јеремија Лазаревић, књижевник из Београда, Лазар Миша, књижевник и лингвиста из Београда, Срђан Новаковић, историчар и лингвиста из Београда, професор Жарко Станковић, академски сликар, дизајнер из Параћина, професор Раденко Бјелановић, књижевник из Крагујевца и Бранислав Зубовић, књижевник из Врбаса.
Награда Песничка хрисовуља припала је Мирослави Ђермановић, песникињи из Турековца.
Високо признање Стафан Даскал ове године су заслужили: професор Снежана Бихлер, књижевни критичар из Јагодине, професор Душан Петковић, публициста из Београда и Љиљана Кртинић, академски графичар и педагог из Суботице.
Носиоци признања Велика повеља су: Мариа Викториа Живановић, песникиња и сликарка из Београда, Љиљана Стаменковић, списатељица из Лесковца, писац Раде Милосављевић, публициста и спикер из Јагодине, уметник Никола Ранђеловић, гравер и дизајнер из Параћина, Слободан Митрић, књижевник из Земуна, а награда Витез сатире припала је Чедомиру Митићу, сатиричару из Лесковца.
Српска духовна академија је на јубиларној 15. годишњици од оснивања примила у своје редове 15 нових академика: Снежану Бихлер, Радована Гајића, Жарка Станковића, Мирославу Ђермановић, Мариу Викториу Живановић, Бранислава Зубовића, др Миодрага Игњатовића, Љиљану Кртинић, мр Данила Марића, Радета Милосављевића, Чедомира С. Митића, Срђана Новаковића, Душана Петковића, Љиљану Стаменковић и Раденка Бјелановића, којима су, поред признања, уручене и чланске карте Српске духовне академије.
Свим добитницима и члановима Академије припао је и по један примерак Лексикона Српске духовне академије (приредио Мирослав Димитријевић), чије штампање је помогла Општина Параћин, на конкурсу за најбоље пројекте у култури 2019. године. У Лексикону Српске духовне академије заступљено је око стотину академика, најбољих стваралаца из свих области културе и духовности из Србије, али и из дијаспоре: Швајцарске, Немачке, Аустрије, Америке и Канаде.
У име награђених и новопримљених академика, захвалио се проф. др Миодраг Игњатовић, сјајном беседом о потреби и значају ове институције за српску културу, баштину и будућност, а потом су искрене речи захвалности упутили и мр Данило Марић из Лос Анђелеса, професор Радован Гајић из Торонта, као и даме академици: Снежана Бихлер, Љиљана Кртинић, Мариа Виториа Живановић... Захтеван програм свечане-јубиларне седнице Српске духовне академије је водила на високом професионалном нивоу Биљана Станисављевић, члан Академије, песникиња, тв новинар и водитељ.
Мирослав Димитријевић се, такође, захвалио свима који су помогли рад ове научно-културне институције: Општини Параћин, штампарији „Графореклам“ - Параћин, Српској фабрици стакла - Параћин, Уметничком атељеу Николе Ранђеловића – Параћин, Градској библиотеци „Др Вићентије Ракић“ - Параћин, Дневном центар клубу – Параћин, Музичкој школи „Миленко Живковић“ - Параћин, Клубу новинара у Јагодини, Редакцији недељника „Нови пут“ у Јагодини, Интернет сајту „Српско перо“ у Јагодини, Подруму „Ранђеловић“ из Параћина, Радмили Димитријевић, Јасмини Ранђеловић, Драгани Перић и Културном центру – Параћин, „који су помогли да постанемо оно што јесмо“ – нагласио је Димитријевић.
Књижевник Мирослав Димитријевић, председник Академије, у поздравној беседи је истакао:
-Српска духовна академија први пут је одржана 2005. године, у пуној сали Музичке школе у Параћину, зграда Градске библиотеке. То је био почетак ове научно-културне институције, која се, упркос тешким финансијским и друштвеним околностима, одржала до данас, када је формирала свој идентитет и постала призната и позната духовна институција, чија активност траје континуирано током године, а признања најбољим и најзаслужнијим ствараоцима додељују се на годишњој завршној свечаности, када се истовремено у Академију примају и нови чланови, истакао је књижевник Мирослав Димитријевић, оснивач и председник Српске духовне академије у Параћину, један од најзаслужнијих за њено постојање, који је, поред осталог, још рекао:
„За деценију и по Српска духовна академија је прерасла у – научно-културну и духовну институцију од националног значаја и интегритета, која, поред осталог, жели да исправи неправде које се чине српским писцима и ствараоцима уопште, а пре свега када је у питању често нарушавање њиховог угледа и интегритета у овом неповољном културном климату, који траје деценијама, као и због дезавуисања ових врсних прегалаца, „дародаваца из прикрајка“, чија дела ће остати као трајан допринос српској националној баштини.
„Зашто Српска духовна академија баш у Параћину? Зато што је народ Мораве још пре 7500 година имао своје писмо, а словно писмо пронађено у Параћину, представља најразвијенији варијетет словног винчанског писма, односно српског писма – србице. Праисторијски „Параћински глинени буквар“, по речима чувеног археолога Саве Ветнића, најзаслужнијег за ово откриће о којем се и данас у „званичној науци“ упорно ћути, је скоро за 2500 година старији од званично најстаријег сумерског писма, које се убицира на око 3200 година пре нове ере. Дакле, древни Моравци са овог терена су били писмени још пре седам и по миленијума. То нас чини поносним, али и обавезује нас да и надаље чувамо и негујемо своје писмо, своју богату и оригиналну, културну, духовну, историјску и националну баштину, насталу уз Мораву, у Рајском седморечју“, у колевци белог народа и расе, у источнику писмености, културе и цивилизације“, истакао је Димитријевић, и наставио:
„За 15 година од оснивања Српска духовна академија стекла је углед значајне институције у култури и духовности Србије, а тај су јој углед донели пре свега њени чланови – академици, најистакнутији ствараоци из Србије, почев од: Суботице, Сомбора, Новог Сада, Ковина, Београда, Смедерева, Пожаревца, Малог Црнића, Јагодине, Крагујевца, Крушевца, Трстеника, Лесковца, Соко Бање, Аранђеловца, Ариља, Ужица, Беле Земље, Ваљева, Баточине, Раче Крагујевачке, Ниша, Мачванске Митровице, Земуна, Врбаса, Трешњевице, Рашевице, Азбуковице, Параћина... као и највреднији српски писци из: Швајцарске, Аустрије, Немачке, Канаде...“
Златне повеље Српске духовне академије, по одлуци научног савета, су добили: проф. др Миодраг Игњатовић, академик Српске образовне академије из Београда, проф. др Драгомир С. Радовановић, академик Српске краљевске академије научника и уметника, из Лесковца, мр Данило Марић, књижевник из Лос Анђелеса (САД), мр Миљурко Вукадиновић, књижевник из Београда, професор Горан Ђорђевић, књижевник из Смедерева и Канадско-српско удружење песника „Десанка Максимовић“ из Торонта (Канада).
Награду Раваничанин понели су: професор Радован Гајић, књижевник из Торонта (Канада), филозоф Јеремија Лазаревић, књижевник из Београда, Лазар Миша, књижевник и лингвиста из Београда, Срђан Новаковић, историчар и лингвиста из Београда, професор Жарко Станковић, академски сликар, дизајнер из Параћина, професор Раденко Бјелановић, књижевник из Крагујевца и Бранислав Зубовић, књижевник из Врбаса.
Награда Песничка хрисовуља припала је Мирослави Ђермановић, песникињи из Турековца.
Високо признање Стафан Даскал ове године су заслужили: професор Снежана Бихлер, књижевни критичар из Јагодине, професор Душан Петковић, публициста из Београда и Љиљана Кртинић, академски графичар и педагог из Суботице.
Носиоци признања Велика повеља су: Мариа Викториа Живановић, песникиња и сликарка из Београда, Љиљана Стаменковић, списатељица из Лесковца, писац Раде Милосављевић, публициста и спикер из Јагодине, уметник Никола Ранђеловић, гравер и дизајнер из Параћина, Слободан Митрић, књижевник из Земуна, а награда Витез сатире припала је Чедомиру Митићу, сатиричару из Лесковца.
Српска духовна академија је на јубиларној 15. годишњици од оснивања примила у своје редове 15 нових академика: Снежану Бихлер, Радована Гајића, Жарка Станковића, Мирославу Ђермановић, Мариу Викториу Живановић, Бранислава Зубовића, др Миодрага Игњатовића, Љиљану Кртинић, мр Данила Марића, Радета Милосављевића, Чедомира С. Митића, Срђана Новаковића, Душана Петковића, Љиљану Стаменковић и Раденка Бјелановића, којима су, поред признања, уручене и чланске карте Српске духовне академије.
Свим добитницима и члановима Академије припао је и по један примерак Лексикона Српске духовне академије (приредио Мирослав Димитријевић), чије штампање је помогла Општина Параћин, на конкурсу за најбоље пројекте у култури 2019. године. У Лексикону Српске духовне академије заступљено је око стотину академика, најбољих стваралаца из свих области културе и духовности из Србије, али и из дијаспоре: Швајцарске, Немачке, Аустрије, Америке и Канаде.
У име награђених и новопримљених академика, захвалио се проф. др Миодраг Игњатовић, сјајном беседом о потреби и значају ове институције за српску културу, баштину и будућност, а потом су искрене речи захвалности упутили и мр Данило Марић из Лос Анђелеса, професор Радован Гајић из Торонта, као и даме академици: Снежана Бихлер, Љиљана Кртинић, Мариа Виториа Живановић... Захтеван програм свечане-јубиларне седнице Српске духовне академије је водила на високом професионалном нивоу Биљана Станисављевић, члан Академије, песникиња, тв новинар и водитељ.
Мирослав Димитријевић се, такође, захвалио свима који су помогли рад ове научно-културне институције: Општини Параћин, штампарији „Графореклам“ - Параћин, Српској фабрици стакла - Параћин, Уметничком атељеу Николе Ранђеловића – Параћин, Градској библиотеци „Др Вићентије Ракић“ - Параћин, Дневном центар клубу – Параћин, Музичкој школи „Миленко Живковић“ - Параћин, Клубу новинара у Јагодини, Редакцији недељника „Нови пут“ у Јагодини, Интернет сајту „Српско перо“ у Јагодини, Подруму „Ранђеловић“ из Параћина, Радмили Димитријевић, Јасмини Ранђеловић, Драгани Перић и Културном центру – Параћин, „који су помогли да постанемо оно што јесмо“ – нагласио је Димитријевић.
RSS Feed
